Ja sam od onih osoba kojima kada sve krene nizbrdo i naopačke, i kada je dan grozan da gori biti ne može, stanem pred ogledalo i kažem "hvala Bogu, barem je ovde sve na svom mestu"!!!!
Ne kažem da je to najbitnija stvar na svetu, ali jednostavno kada mi nije ni do čega i kada me neki užas od dešavanja "samelje za doručak", moram da budem zadovoljna svojim odrazom u ogledalu! Da nije tako, ja bih flipnula! I ne kažem da je to svima bitno- naravno da nije, ali prosto poznajem još puno, puno žena koje se osećaju potpuno isto kao ja.
I onda kada se tako jadamo jedne drugima, redovno mi govore:
"ma šta se ti cimaš, pogledaj kako si zgodna, sve ti je na svom mestu"!!!
(podiže samopouznadnje-priznajem i ako i sama znam da to nije skroz istina, al dobro).
E sad, dolazimo do toga, kako ja to postižem?"?
Da se ne lažemo.
*Već duuuugooooo vremena nemam kad da idem u teretanu,
*Nisam non-stop na dijeti
*Veći deo godine ne vodim računa šta jedem!!!!!
KAKO ONDA?!?
Tajna je u par stvari. PRVA JE POST a DRUGA " JEDEM HLEB SAMO ZA DORUČAK"